Get Adobe Flash player

Службе:

Општа медицина
  • Хитна медицинска помоћ
  • Медицина рада
  • Служба за заштиту жена
  • Поливалентна патронажа
  • Стоматолошка здравствена заштита
  • Лабораторијска дијагностика
  • Правни и кадровски послови
  • Економско финансијски послови
  • Техничко одржавање
  • Здравствене заштита деце и омладине
  • Ојачајте своје срце

    alt29.09.2017.ветски дан срца обележeн je на шеталишту у Лозници под слоганом „Ојачајте своје срце”са нагласком на значају здравих стилова живота, као и значају превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова..

    Дом здравља са својим службама Општом медицином, Поливалентном патронажом и Превентивним центром а у партнерству са Црвеним крстом Лозница и уз снажну подршку Града Лозница обележио је Светски дан срца. Велики број грађана, преко сто, искористио је могуђност бесплатних превентивних прегледа. Поред прегледа грађани су добили и едукативне материјале и савете здравствених радника.

    Др Бранка Красавац, директорица Дома здравља подржала је акцију и нагласила да на болести срца утичу поред наслеђа, култура живљења и навике, и да ће установа коју представља и у будућности наставити да унапређује рад у овој области на нивоу који је предвиђен за примарну здравствену заштиту.

    "Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва. Данас, нико није поштеђен од болести срца и крвних судова, без обзира на то где живи, ког је пола, узраста и социјално-економског статуса.

    Деца представљају посебно ризичну категорију за појаву болести срца и крвних судова. Болести срца и крвних судова могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења на срцу, која се често лече једино хируршким интервенцијама." истакао је др Радован Дивнић, заменик градоначелника Лознице.

    оронарни синдром укључује: акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. У Србији према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2015. године је умрло 54 360 особа. Са учешћем од 52 % у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова представљају водећи узрок умирања у нашој земљи. И у свету је тај проценат висок око 31 и било би добро да превентивним радом и ми смањимо обољевање бар до тог процента.

    Сваког сата у Србији умре шест особа од различитих облика кардиоваскуларних болести, при том свака осма особа је била у најпродуктивнијим годинама живота. На 100 000 становника око 5 умре без икаквих претходних кардиоваскуларних проблема, а у Србији између 16 000 и 18 000 пацијената доживи инфаркт годишње, трећина њих никада не дође у здравствену установу.

    Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати" изјавио је др Дарко Тешмановић, специјалиста социјалне медицине.

    Међу најзначајније факторе ризика који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).

    Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, a висок крвни притисак се назива "тихи убица”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају.

    Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба – на пример, 120/78 mm Hg. Први број означава систолни(тзв. горњи) крвни притисак –притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи)притисак– притисак у артеријама када је срчани мишићопуштен између две контракције. Висок крвни притисак се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је 140 mm Hg или виши, односно када је дијастолни притисак 90 mm Hg или виши. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–139 mm Hg, односно када је дијастолни (доњи) притисак између 80–89 mm Hg.

    На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. У Србији прехипертензију и хипертензију има 47,5% одраслог становништва. Код мушкараца прехипертензију и хипертензију има 48,5%, а код жена 46,5%.

    Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години.

    Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.

    Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ.Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца.

    У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у европском региону (31%), а најнижа у афричком региону (10%). У Србији, свакодневно конзумира дуванске производе 32,6% мушкараца и 25,9% жена.

    alt

    altalt
    altaltalt