Get Adobe Flash player

Службе:

Општа медицина
  • Хитна медицинска помоћ
  • Медицина рада
  • Служба за заштиту жена
  • Поливалентна патронажа
  • Стоматолошка здравствена заштита
  • Лабораторијска дијагностика
  • Правни и кадровски послови
  • Економско финансијски послови
  • Техничко одржавање
  • Здравствене заштита деце и омладине
  • Препоруке за заштиту од врућина

    altТоплотни удар је изненадни колапс организма, а настаје због, често наглог, прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да се хлади и температуру одржи у нормалним границама. Настаје услед екстремно високе температуре ваздуха,  односно услед  појаве топлотног таласа.


    Последњих година уочава се тренд пораста температуре у летњем периоду што утиче на здравствено стање становништва.

    Правовремено предузете превентивне мере могу смањити број оболелих и умрлих од врућина, што значи да треба бити спреман за ублажавање могућих негативних последица по здравље и правовремено деловати.

    Све време док трају велике врућине придржавајте се препорука:.

    •Â Â   Расхладите тело и пијте довољно течности;
    •Â Â   Пијте редовно негазирану обичну или минералну воду и нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера. Није препоручљиво пити јако расхлађене напитке. Само за освежење у устима може се растопити једна или две коцкице леда. Дехидрацију од врућина можете избећи узимањем разређеног сока као што је лимунада, и то одрасли сваких 1-2 сата, а деца сваких 15-20 минута по једну до две кашике или гутљај воде. Немојте чекати осећај жеђи да бисте повећали унос течности, поготово код старијих особа које имају слабији осећај жеђи.
    •Â Â   Избегавајте боравак на сунцу у периоду од 10-17 сати, нарочито деца, труднице, старије особе, срчани болесници и болесници с хроничним болестима (менталне болести, дијабетес и др.)
    •Â Â   Туширајте се или купајте у млакој води. Друга могућност је замотати се у хладне и мокре пешкире или се расхладити мокрим сунђером, купком за ноге, и сл. Деци треба мокре пешкире стављати на ноге и руке.
    •Â Â   Носите лагану, широку и светлу одећу направљену од природних материјала. Ако идете изван куће ставите шешир широког обода или капу и сунчане наочаре, а корисна су заштита од директног сунца и кишобрани и лепеза за расхлађивање ваздуха.
    •Â Â   Користите лагану постељину, по могућности без јастука како би избегли акумулацију топлоте од тела.
    •Â Â   Једите чешће мале и што течније оброке. Избегавајте храну богату беланчевинама. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв. „smoothie“ или скувајте лагану супу, која ће организму вратити изгубљене минерале, витамине и електролите.

    Расхладите свој дом
    •Â Â   Настојте да  расхладите простор у коме живите. Идеално би било собну температуру одржавати испод 32°C дању, а 24°C ноћу. То је посебно важно за децу, особе старије од 60 година или особе са хроничним здравственим проблемима.
    •Â Â   Користите хладнији ноћни ваздух да расхладите свој дом. Ако је могуће, отворите све прозоре или подигните ролетне током ноћи и раних јутарњих сати, када је спољашња температура нижа.
    •Â Â   Смањите количину топлог ваздуха унутар стана или куће. Дању затворите прозоре и спустите ролетне, нарочито оне који су окренути према сунцу. Угасите сва вештачка светла и искључите што је више могуће електричних уређаја у свом дому.
    •Â Â   Ставите драперије или тенде на прозоре који добијају јутарње или послеподневно сунце. Распрострите мокре пешкире да расхладите ваздух у просторији. Не заборавите да се тиме повећава влажност ваздуха.
    •Â Â   Ако имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚C од спољашње.
    •Â Â   Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚C, неће спречити тешкоће везане за велике врућине. Помоћи ће, међутим, бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
    Важно је пити довољно течности, јер знојењем губимо више течности, чиме долази до дехидрације и повећаног вискозитета крви, што може изазвати тромбозу, мождани удар (шлог) или инфаркт срца.

    Клоните се врућине
    •Â Â   Склоните се у најхладнију просторију стана.
    •Â Â   Ако стан или кућу не можете расхладити, проведите два до три сата дневно у хладном простору (нпр. у расхлађеној јавној згради).
    •Â Â   Избегавајте излазак у најтоплијем делу дана.
    •Â Â   Избегавајте напоран физички рад. Ако морате напорно радити, чините то у најхладније доба дана, што је обично рано ујутро у периоду од 4-7 сати и после подне након 17 сати.
    •Â Â   Потражите сенку.
    •Â Â   Не остављајте децу нити животиње у паркираном возилу.
    •Â Â   Редовно користите средства са заштитним фактором од штетног УВ зрачења. Нарочиту бригу треба посветити новорођенчади и малој деци. За њих треба користити заштитна средства с највећим фактором (>30) и обући их у лагану одећу која ће их такође штитити од УВ зрака.
    •Â Â   Прилагодите своје излагање сунчевом УВ зрачењу уважавајући дневне промене вредности УВ индекса.
    •Â Â   Ако возите, избегавајте путовања у најтоплијем делу дана.