Get Adobe Flash player

Службе:

Општа медицина
  • Хитна медицинска помоћ
  • Медицина рада
  • Служба за заштиту жена
  • Поливалентна патронажа
  • Стоматолошка здравствена заштита
  • Лабораторијска дијагностика
  • Правни и кадровски послови
  • Економско финансијски послови
  • Техничко одржавање
  • Здравствене заштита деце и омладине
  • СВЕТСКИ ДАН ДИЈАБЕТЕСА – 14. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ „Образовањем за боље сутра”

    altСветски дан дијабетеса, 14. новембар, обележава се на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин. Откриће инсулина, његова масовна производња, дистрибуција широм света и развој савремених инсулинских препарата су у потпуности трансформисали лечење дијабетеса. Међутим, и после 100 година од открића инсулина, у свету још увек није обезбеђена потпуна доступност дијабетолошкој здравственој заштити свим особама оболелим од дијабетеса. Потребно је да:
    • лекови, нове технологије, подршка и здравствена заштита буду доступни свим особама са дијабетесом;
    • доносиоци одлука повећају улагања у здравствену заштиту и превенцију дијабетеса.

    Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. је „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: образовањем за боље сутра”.

    Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2022. године:

    • Доступност инсулина.Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
    • Доступност оралних лекова за дијабетес.Орални лекови који су неопходни за контролу типа 2 дијабетеса су често недоступни, посебно у земљама са ниским и средњим приходом.
    • Доступност опреме и помагала за самоконтролу дијабетеса.Праћење глукозе у крви је основна компонента у лечењу дијабетеса. Још увек великом броју оболелих особа није обезбеђена потпуна доступност потребној опреми и помагалима за самоконтролу дијабетеса.
    • Доступност образовања и психолошка подршке.За успешно управљање дијабетесом, оболелим особама је потребно континуирано образовање.
    • Доступност здравих, безбедних намирница и простора за физичку активност. Ове основне компоненте превенције и лечења дијабетеса неопходно је обезбедити особама који живе са дијабетесом или имају висок ризик за настанак дијабетеса.

    Дијабетес у свету

    Дијабетес је незаразна болест која је потенцијално опасна по живот и може имати тешке последице на појединце, њихове породице, здравствене системе и националне економије. Касно откривање дијабетеса, неадекватно лечење и недостатак подршке пацијенту, може довести до озбиљних и по живот опасних компликација, као што су: срчани или мождани удар, отказивање рада бубрега, слепило и ампутација доњих екстремитета.

    • Свака десета одрасла особа у свету (537 милиона) има дијабетес. Очекује се да ће број оболелих до 2030. године порасти на 643 милиона, а до 2045. године на 783 милиона.
    • Готово свака друга одрасла особа са дијабетесом (44%) не зна да има ову болест. Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
    • 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
    • 541 милион одраслих особа има повишен ризик за развој типа 2 дијабетеса.
    • Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0–19 година) живи са типом 1 дијабетеса.
    • Дијабетес је 2021. године био повезан са 6,7 милиона смртних исхода.
    • На дијагностику и лечење дијабетеса у свету 2021. године потрошено је најмање 966 милијарди долара – 9% укупних трошкова здравствене заштите.
    • Свако шесто живорођено дете изложено је повишеном нивоу глукозе у крви током трудноће.

    Дијабетес у Србији

    • Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
    • Процењује се да око 460.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
    • Код приближно 36% оболелих (250.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и неоткривених случајева) износи око 710.000.
    • Половину оболелих чини радно способно становништво.
    • Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
    • У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3400 особа. У 2021. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 16,3 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
    • Извор:https://www.batut.org.rs/index.php?content=2470