Get Adobe Flash player

Службе:

Општа медицина
  • Хитна медицинска помоћ
  • Медицина рада
  • Служба за заштиту жена
  • Поливалентна патронажа
  • Стоматолошка здравствена заштита
  • Лабораторијска дијагностика
  • Правни и кадровски послови
  • Економско финансијски послови
  • Техничко одржавање
  • Здравствене заштита деце и омладине
  • Светски дан дијабетеса – 14. новембар 2021. године

    alt14.11.2021.„Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?”

    Светски дан дијабетеса се широм света обележава 14. новембра, на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлсом Бестом 1922. године открио инсулин и тиме спасио животе милиона људи.

    У последњих 100 година, од почетне идеје и првих експеримената Фредерика Бантинга и Чарлса Беста почетком 1921. године који су довели до открића инсулина, преко масовне производње и дистрибуције инсулина у свету па до данас, на временској линији историје открића инсулина, уследили су бројни догађаји који су трансформисали дијабетолошку здравствену заштиту.

    1924: први стаклени шприц за примену инсулина

    1954: шприцеви за једнократну употребу инсулина

    1955: први орални антидијабетици

    1965: прве трачице за мерење гликемије

    1971: први глукометар

    1979: прва комерцијална иснулинска пумпа

    1982: уведен хумани инсулин

    1985: прва инсулинска „пен” бризгалица

    1996: уведени инсулински аналози

    1999: први уређај за непрекидно праћење нивоа глукозе у крви

    2000: урађена прва трансплантација ћелија острваца панкреаса

    2013: први вештачки панкреас

    Иако су ови историјски догађаји спасили и побољшали животе милиона људи са дијабетесом, важно је да се подсетимо да инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан. Сто година након открића инсулина, милиони особа са дијабетесом широм света немају доступност приступачној и континуираној здравственој заштити и сталну подршку како би квалитетно управљали дијабетесом и избегли настанак озбиљних компликација.

    Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021–2023. године је: „Доступност дијабетолошкој здравственој заштити: ако не сада, када?”.

    Дијабетес у свету

    • 463 милиона одраслих или свака 11. особа у свету има дијабетес. Очекује се да ће до 2030. године број оболелих порасти на 578 милиона.
    • Код сваке друге одрасле особе са дијабетесом болест није дијагностикована (232 милиона). Већина оболелих има тип 2 дијабетеса.
    • Више од 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом.
    • Свако шесто живорођено дете (20 милиона) је било изложено повишеном нивоу  шећера у крви током трудноће.
    • 2/3 оболелих од дијабетеса живи у урбаним срединама, притом 3/4 чини радно активно становништво.
    • Свака пета особа са дијабетесом (136 милиона) има више од 65 година.
    • Дијабетес је 2019. године био узрок 4,2 милиона смртних исхода.
    • Дијабетес је у 2019. години био одговоран за најмање 760 милијарди америчких долара трошкова у здравству – 10% глобалних трошкова здраствене заштите.

    Дијабетес у Србији

    • Дијабетес је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима.
    • Процењује се да око 480.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес.
    • Код приближно 38% оболелих (290.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и не откривених случајева) износи око 770.000.
    • Половину оболелих чини радно способно становништво.
    • Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
    • У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3000 особа. У 2019. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.

    Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2021. године су:

    • Доступност инсулина.Сто година након његовог открића, инсулин и даље остаје ван домашаја многих којима је потребан.
    • Доступност оралних лекова.Многим особама са дијабетесом су потребни савремени орални лекови да би контролисали своје стање. Ови лекови су недоступни у многим земљама са ниским и средњим приходима.
    • Доступност самоконтроле.Праћење глукозе у крви је основна компонента дијабетолошке здравствене заштите. Многе особе са дијабетесом немају приступ потребној опреми и помагалима.
    • Доступност образовања и психолошке подршке. Особама које живе са дијабетесом неопходно је стално образовање како би квалитетно управљали својом болешћу. Многи немају континуирани приступ образовању о дијабетесу.
    • Доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Особама које живе са дијабетесом или су у ризику да добију дијабетес потребно је обезбедити доступност здравој исхрани и безбедном окружењу за вежбање. Ово је основни предуслов квалитетне здравствене заштите и превенције дијабетеса.

    Данас, у време епидемије вируса SARS CoV-2, особе са дијабетесом суочавају се са додатном великом претњом по здравље. Oсобе са дијабетесом имају већи ризик за најтеже компликације инфекције COVID-19. Ово је посебно случај код старијих особа (свака пета особа старија од 65 година има дијабетес) и када дијабетес није под контролом.

    Постоји забринутост да ће пандемија COVID-19 имати за последицу глобално веће усмеравање пажње и ресурса на заразне болести, али не треба заборавити потребу за контролом незаразних болести, укључујући дијабетес. Ово би наредних година могло довести до још израженијег пораста учесталости компликација дијабетеса у свету. У оваквој ситуацији, посебну пажњу треба преко глобалне заједнице дијабетеса усмерити на дијабетес, као један од водећих узрока инвалидитета и смртности. Ако је икада било време да се пажња усмери на дијабетес, то време је сада.

    Извор:https://www.batut.org.rs/index.php?content=2290